—))(((CLUB SILENCIO)))((—

IMG_5521.JPG

  )))))))))))( OPIRANJE )(((((((((((

da li sam sama

možda, ako sam sama

možda, dok jesam sama

postoji mogućnost

ah… uvek postoji mogućnost

ali samo ako postoji ‘ako – onda’ –

postoji mogućnost

možda jesam sama

©postojijedanvakuum

Advertisements

36 thoughts on “—))(((CLUB SILENCIO)))((—

  1. Ili to, dvoumio sam se. Kako je identitet pronađen na linku bez njene pomoći, odlučila je da veže gol za ćerku, prizor koji će je podsjećati na najgoru stvar na svijetu – fudbal, zbog koje je propustila tolike turske serije i tako se kazni.

    Like

  2. Inače, ova osa je zaista bila zatvorenik u tegli pokrivenoj zbirkom poezije, čekajući dan kada će poslužiti za poziranje za crtež. Naravno, to se sve desilo nakon što me je ujela i tako dala gol svog života, koji joj se pre obio o glavu, nego što je ambicija njene majke ostvarena. Mama osu smaraju turske serije, ona voli nešto mračno, melanholično i misteriozno, u čemu će utoliti svoju žal za nestalom (ali konačno ostvarenom) ćerkom. Međutim, ćerka osa je identifikovana na neidentifikovanom poetskom crnom polju, koje ne ukazuje na postojanje živog sveta.

    Like

  3. Zar poezije, sadisto! Ne znaš li da ko tebe žaokom, ti njega ne poezijom? Kad bolje razmislim, vidim da je osa od samog početka djelovala sa tom namjerom. Dvadesetak dana života je malo da se osa izrazi, umjetnički i uopšte. Zato one nikad i ne nauče da govore. Jedina šansa joj je bila da nađe takvog profiličara koji će prepoznati njenu suštinu i objaviti je. Možda polje hoće da sačuva anonimnost i nepristupačnim se izgledom brani jer je obaviješteno o dviljoj gradnji i nepoštenom odnosu prema poljima koja su bila prijateljski nastrojena. Pogledaj Budvu.

    Like

  4. Kad bolje pogledaš, poezija bi trebalo da ima titulu ‘najvećeg sadiste.’ I ko zna čega još! Bilo bi lepo da se neko poigra tim pojmovima. Isto tako, lepo je i što si prihvatio činjenicu da mama osa ne voli da gleda serije-uopšte. Na kraju krajeva one bi osakatile svaki njen pokušaj da se izrazi, kao što ti kažeš, umetnički i uopšte. Osa živi i nakon svoje smrti, živi zahvaljujući raznoraznim publikacijama- zar nije tako i sa poezijom? Crno poetsko polje neidentifikovanog oblika, kao prostor: “Prostor koji ničim ne podseća na sebe,
    pticama pomeran, vetrovima sličan,
    sam u sebi, sam za sebe, ničemu vičan
    večiti početak užasan, bez potrebe.”

    Like

  5. Ne samo poezija; sve što se upire da izađe, kroz slovo, boju, note, glinu i dalje. Poigrao bih se ja ali su dosta kabasti pa neće kroz obruč. Naravno da sam prihvatio, ti si kidnaper i u mogućnosti da saznaš o odnosima u košnici, ja sam samo nagađao. Tako je, to sam rekao, tebe je našla da je ovjekovječiš. Vidim te stihove ispred neke nekretnine, na tabli koju je rezignirani prodavac postavio ogorčen zbog svog baksuza u pokušaju da je proda.

    Like

  6. Ti stihovi su radije na ulazu u podzemlje, na tabli koju je Orfej ostavio kao upozorenje, ogorčen tajnom koja se iza njega odigrava i mrtvilom koje je u njemu rođeno pre nego što je on sam ‘rođen’. Apsurd je potcenjen, treba ga negovati! Čak i u obliku umetnosti koja je, kao takva kakva je, krunisana apsurdom!

    Like

    • Jednako je za mnoge neprimamljivo mjesto. Teško da je potcijenjeno nešto što ne postoji. Postoji samo mehanika, a mehanika je smisao. Umjetnost je jedinstven i neponovljiv izraz viđenja te mehanike od strane pojedinca, ono što drugi ne može da kopira. U širem smislu apsurd ne postoji, već je i sam mehanika, a u užem postoji ili kao nerazumijevanje ove, ili kao glupiranje, odnosno jeftin oblik umjetnosti pristupačan svjetini. Jer se svako može glupirati na sebi svojstven i neponovljiv način. Neka mi se ne zamjeri na nedostatku lirike, nikad je ne obećavam.

      Like

      • Apsolutno stoji sve što si rekao i slažem se sa svime što si rekao. Međutim, ja posmatram i apsurd kao predmet- zapravo mislim da ne umem pravilno da se izrazim- ali verovatno kao i svi ljudi koji su celog života u slikarstvu, koji su odlučili da celi život posvete slikarstvu i umetnosti, moraju da se “‘odreknu’ određenih pogleda na stvari”. To porazumeva čak i da osećaje pretoče u predmete (u ovom slučaju pod predmetom se podrazumeva oslikana površina).. Jer mi -to zašta kažeš da ne postoji- vidimo sasvim jasno, čak smo mu i dali naziv da bismo putem tog naziva mogli da vodimo razgovore o rešavanju problema koji je sveprisutan. Apsolutno ne umem da se izrazim, i ovo sam sve napisala tako konfuzno, ali ok… E sada, postoje stvari za koje ljudi koji ne razumeju umetnost mogu da zvuče kao glupiranja. Dva umetnika kojima je na primer tačno određen predmet koji će nacrtati, pa recimo da je to sto; imaće svoju šansu da se izglupiraju na sebi svojstven i neponovljiv način- ali nije u pitanju nešto neponovljivo- u pitanju je da to bude neponovljivo odlično.. Jedan umetnički rad ne zavisi od teme niti pristupačnosti, već zavisi od kvaliteta likovnih elemenata, jer kao što čovekovo telo “sadrži” kosti i mišiće, tako jedno umetničko delo mora da ima svoju osnovu, dovoljno jaku i sigurnu da bi mogla da izdrži pritisak vremena i da bi mogla da opravda svoje postojanje u prostoru. Apsurd je u našoj dubokoj podsvesti, ako mogu tako da se izrazim, i isto kao što je praistorijski čovek u svojoj nemoći da opiše prirodne nepogode pripisivao ih je’izmišljenim’ božanstvima, tako i današnji čovek u svojoj nemoći da objasni sebi razna duševna stanja i stanja svog uma, počinje da daje nazive svojim dubokim osećajima i slutnjama, jer je to možda i jedini način da se nosi sa njima. (a da ne poludi).. Izvinjavam se na ovom veoma izmučenom komentaru i mom, po hiljadu puta pomenutom neumeću da se pametno, konkretno i sažeto izjasnim.. 🙂

        Like

      • Ne vidim ništa konfuzno ovdje, niti problem u izrazu, mada je moguće da logičan slijed nalazim a da ne razumijem kako si htjela haha. Po onome kako čitam, izgleda mi da ono što opisuješ zovete pogrešnim imenom, Nijesi me razumjela. Apsurd kao nerazumijevanje je smijati se da 2 i 3 mogu dati 4, a mogu čim se to zamislilo. Pod glupiranjem mislim na više stvari. Uzmeš četkicu u ruke i zatvoriš oči. Šta god izašlo, naći će se neko ko će vidjeti neki smisao, bilo da autor mudro ćuti ili daje sugestije nejasnim nazivima djela. Glupiranje je i predstavljanje iracionalnih snova recimo. Kao kod sklopljenih očiju, ne iracionalnih za svijet koji će mu naći smisao, nego za samog autora. Na to mislim kad kažem pristupačnost. To glupiranje uzima maha kad umjetnici ostanu bez inspiracije a žele ili im se traži produktivnost. Ne mislim da se neko glupira ako mjesto stola nacrta stolicu. Kod podsvijesti se upravo takođe radi o tome da ništa od toga nije apsurd nego nerazumijevanje. Pritisak vremena je relativan pojam, na kraju ga vjerovatno ništa ne izdrži, makar ništa zamislivo; a da li je trajanje dugo ili kratko, zavisi od ličnog ukusa i percepcije. Likovni elementi čine slikarski ili vajarski, ali ne umjetnički rad haha. Ostale umjetnosti kao i te dvije zavise samo od toga imaš li da kažeš nešto novo, ili staro na nov način.

        Like

  7. Pa ovo je već jasnije, hahahaha….. A čine likovni elementi i umetnički rad, mislim to je kao da kažeš da kosti i mišići čine telo čoveka ali ne i njegovo biće.. Srž jednog umetničkog dela jesu likovni elementi, svako umetničko delo se sastoji od likovnih elemenata, jer kako može postojati crtež bez linija? To je onda samo običan beli papir, ali i običan beli papir ima svoje likovne elemente. Tako da umetničko delo jeste širok pojam, ali dobro umetničko delo jeste nešto sasvim drugo. Onda se vratiš na muzičku umetnost i naiđeš na kompozitora koji je svirao a bio je gluv, i stvorio je fantastičnu umetnost. Znači li to da i čovek koji ima neodoljivu potrebu za slikanjem ne može da naslika nešto što će se zvati dobrim umetničkim delom? Umetnost se uvek posmatra kao pojam koji je takav kakav je, sklon promenama, ali umetnost je beskajno dug pojam i ne postoji čovek koji se ne bi pronašao bar u jednom umetničkom delu, bez obzira na vreme u kome je nastalo.. Onda učešće umetnosti u svakodnevnom životu ljudi, u njihovom duhovnom životu, na kraju krajeva.. Naravno da će svako posmatrati iz svog ugla, ali ja nisam osoba koja posmatra već doživljava.. Mislim, zato mi je i čudno da o ovome pišem jer sam navikla da na ove teme razgovaram sa ljudima koji to žive zajedno sa mnom, pa mi je jako teško da se izrazim a da ne ispadnem napadna ili prkosna osoba, ili šta već. xD A opet, ja tebe ne poznajem, možda se i ti baviš time, samo proživljavamo na drugačiji način xD Centar svake vrste umetnosti jeste istraživanje. Jedna moja profesorka je rekla da su umetnici istraživači. Naravno, ja nisam umetnik, ali iz iskustva znam koliko je spoznaja fizički prisutnih stvari oko sebe bitna. Nije bitno i ako je na tvom crtežu predstavljena jedna jedina linija. Ti taj crtež nećeš izlagati pred ljudima, taj crtež je tvoja misao u datom trenutku. Umetnička dela su neživi, nikad rođeni svedoci naših života, naši najličniji prijatelji. U jednom trenutku nije bitno ni razrešiti to da li je svaki crtež pri svom nastanku postao još jedno umetničko delo- već je bitna iskrenost. Onaj ko naslika nešto da bi zaslepeo ljude svojom budalaštinom, koji slika da bi nekoga zasenio- pa čak i ako je ta slika fantastična i sadrži sve likovne elemente- ona ne može biti umetničko delo. Već ostaje na nivou – slike-. Slike koja ništa ne znači jer nije naslikana da bi značila. Jer je izraz sebičluka. Posmatraj svoju šaku i reci koliko umetnosti ima u tonovima kože, koliko krvi ispod kože, koju ne vidiš.. Posmatraj šaku toliko dugo da zaboraviš da je to tvoja šaka, dok ne prestaneš da je osećaš kao deo svog tela, oseti hladnoću i toplotu i odredi kojom brzinom teče krv ispod, zaboravi jednostavno na sve. Umetnost je i u posmatranju, na akademiji je prvi savet bio-više gledajte nego što crtate-..i da svakako, niko neće biti zadovoljan ni jednim jedinim odgovorom haha nikada xdddd zato su ovakve prepiske i zanimljive xd Naravno, onome ko ne poludi dok pročita, ako pročita xd

    Like

  8. Umjetnički rad u likovnoj umjetnosti, u drugoj ne haha. Ne poistovjećujem slikarstvo i umjetnost, već kad govorim o drugoj onda imam u vidu sve vrste. I elementi su gotov proizvod, kojeg nema bez osnovne stvari, ideje. Nije kompozitor onaj koji piše note, nego onaj koji mu diktira, zviždi melodiju, ako se ne steknu u istom licu. On je samo sredstvo. Iako je pravno koautor 😀 Ideja je osnovna stvar, za sredstvo se svi mogu osposobiti. Sa školama umjetnosti stoji stvar isto kao i sa svim drugim školama, one školuju za zanat ili su dodatak obrazovanju,u smislu teorijskog interesovanja, ne za umjetnost. Slikarstvo na primjer može biti zanat, gdje onaj ko je ovladao tehnikama slikanja ili ima talenta ili oboje, slika ili crta portrete fotografski. To je talenat za kopiranje, ne umjetnost. I zanat. Škole ne uče mišljenju, nego načinu mišljenja, kroz forme i smjernice, a to koristi samo zanatlijama. Toliko je samoukih umjetnika, dramskih, muzičkih, likovnih itd. i toliko je onih koji su na akademijama odbijani jer su odudarali od forme, a kojima se mnogi školovani nikad nijesu primakli. Zato što se umjetnost ne uči već se ima. No često je slučaj da oni koji te škole odaberu, imaju to nešto svoje. Ali ih znam i drugačijih. Rekoh talenat za kopiranje. To je nekad bio pojam umjetnosti, i danas je kod prostog puka. Ali to naravno ne može biti dalje od istine. Kao definicija genija, kaže se da je to onaj koji zna stvari, a da ih nije naučio. Zato ljudi griješe kad govore o geniju u šahu i matematici recimo, to je talenat. Genije može biti samo umjetnik ili filozof. Jer oni nijesu naučeni. Ako su naučeni, onda su teoretičari jednog ili drugog, profesori, crtači portreta, slikari mrtve prirode, prosječni pjevači, prosječni glumci itd. Šaka je pravi primjer. Priroda je sama po sebi bezvrijedna, indiferentna, vrijednost ima samo ako joj je čovjek da. Sposobnost da na takav način razmišljaš o nečemu gdje je usvojen opšti stav, estetski, biološki i svaki drugi i predstaviš to, ja zovem umjetnost i ne kažem ništa novo. Što se prvog savjeta tiče, to je vjerovatno i najbolje što ste mogli dobiti haha i siguran sam da vas ohrabruju na otvoren um što je prednost škola koje makar formalno nijesu zanatske. Iako otvoren um sa smjernicama haha. Ovo sve govorim imajući prilike da čujem od bliskih poznanika sa muzičke i dramske akademije pa povlačim paralelu i na likovnu, iako može da bude onaj izuzetak koji potvrđuje pravilo xD Ja ne slikam, ne sviram, glumim po potrebi haha, ali sam filozof i dobro stojim sa raspoređivanjem stvari na mjesta koja im pripadaju 😀 Moj umjetnički izduvni ventil je bonsai hahah, i to je takođe dobar primjer,uzmimo ga kao skulpturu. I u bonsai tehnici imaš forme koje je “cilj” zadovoljiti, ali tada to nije umjetnost nego baštovanstvo 🙂 Odstupanje od njih je ono zbog čega to zovu “živa umjetnost”. Inače sam ljubitelj svakovrsne umjetnosti, dokle god ne nalazim bljutavost i patetiku. Iz kog razloga šaljem ljude da se obavijeste na kojoj strani u knjižari stoje bestseleri, pa da me izvijeste kako bih već na ulazu okrenuo ledja, ili o književnim večerima u slavu šiparičke lirike za izbjeći ili otići i kasnije zabavljati društvo karikiranjem haha,

    Like

    • 28 mojih redova naspram tvojih skromnih 26… niko moj referat neće da nadmaši B) Nijesi umjetnik? Ako ono nijesu kopije što sam vidio, ne znam kakvu potvrdu očekuješ. Zar vam u diplomi piše “diplomirani umjetnik”? 😀 Ili čekaš zaradu od toga? :v Djela su objavljena i po zakonu crnogorskomE formalnosti su time ispunjene haha. A kakav si, o tome već neka govore pozvani.

      Like

      • U diplomi mi ne piše ništa jer još uvek studiram, a i kada dobijem diplomu, pisaće diplomirani slikar, jer ovde niko nema prava da sebe naziva umetnikom 🙂 https://www.youtube.com/watch?v=8Ck2q3YgRlY Iako ne volim njen ‘način rada’, rekla je jednu univerzalnu istinu o pojmu -umetnik-….Dela su objavljena u želji da neko nađe u njima ono što sam želela da kažem- da nađe rad od par godina u njima, da nema predrasude o tome šta se to nalazi na jednom radu- jer osobe koje ulaze u kritikovanje teme kojom se baviš, ne smeju da imaju nikakvog uticaja na tebe, zato što time otvoreno pokazuju ograničenost svog pogleda. Ako se čoveku nešto ne sviđa, neka to bude sa razlogom ‘koji je materijalan’.. Slikarstvo može biti samo patetika uma, a ne srca.. Patetika je ravna apsurdu, za koji kažeš da ne postoji. A ako patetika i može nečim da se okarakteriše, onda će svaki, apsolutno svaki čovek na ovoj planeti moći da nađe trenutke kada je on sam bio patetičan- iako je patetika jako pogrdan naziv jednog čudnog duševnog stanja.. Umetnost se ne uči, nego se ima, da, zato će neko nacrtati tvoju šaku mehanički, potpuno, ne razmišljajući o njoj kao o živom delu tvog tela, neko će uživati u posmatranju i crtaće je nekoliko dana… I ne znam na koje tačno kopije misliš 🙂 Ali o nekin stvarima jednostavno ne možeš da sudiš dok ih ne proživiš, jer ja samo čujem predrasude i one mi odzvanjaju u ušima… Ne branim ništa, niti sam nešto samouverena da bih toliko branila sebe bla bla bla, samo ja stvaram od najranijih godina, i imam razloga da i danas stvaram nešto što će da pljuju, pa neka pljuju, šta da radim, jer mene niko neće ubediti da ne osećam nešto što osećam, da zaboravim nešto što mi je ‘opčinilo’ pogled, i da ne zabeležim nešto što će mi doneti ‘životnu radosti. To što ja volim da citiram Marinu Abramović, ne znači da ja volim njen rad, njen rad mi je jako odbojan, ali opet da bi sudio o nečemu moraš da veoma dobro poznaješ celo njegovo biće, a opet ne možeš ni da sudiš o drugima, možeš da donosiš sudove u svom životu, o svom životu i pozivu koji si prihvatio…i u čoveku da tražiš samo ono iz čega možeš nešto da naučiš, u drugom slučaju zašto bi se zanimao za nešto iz čega ne možeš da naučiš….

        Like

      • Sve sam ovo rekao 🙂 U šali je rečeno “diplomirani umjetnik”, naravno da vam to ne piše jer vas za to ne mogu školovati. Ono što nijesam rekao, nijesam ovako o patetici. Patetika nije apsurd, patetika je bezvrijednost i snažno osjećanje bezvrijednosti, razumijevanje bezvrijednosti sopstvenog ili tuđeg postupka i gađenje koje proizilazi iz toga da se nešto veoma, veoma precijenilo. Naravno da svako ima toga u životu, ali ne može svako to da prepozna, već je nekima način života, razumijevanja i kako kažeš osjećanja. Kako znaš da se nešto precijenilo? Po sistemu vrijednosti koji je usvojen, a koji prihvataju oni koji se bave onim što se ocjenjuje. Patetika nije nerazumijevanje, jer se odlično razumije šta se htjelo reći. Patetika je neukus. Kao što Fenelon kaže, treba se koristiti riječima kao što se razuman čovjek koristi odjećom, da se obuče a ne nakinđuri. Naravno da se ne može zvati umjetnikom svako sa akademije, ali mogu oni koji se prepoznaju u Marininim riječima, koje sam u bitnom sam iznio prethodno. A to se vidi u tekstu i radovima na temu ljekova. Ono što se ne slažem baš u potpunosti sa njom, to je da umjetnik istražuje nepoznato, nepoznato onako kao Kolumbo, kao list na vjetru,iako je vjerovao drugačije, pa na šta nabasa, nabasa. Radije on u sebi ima mapu mjesta koja treba posjetiti, pa i ako mu nije sva pregledna u datom trenutku. To što ga nešto izvan inspiriše ne čini predmet po sebi inspiracijom nego ključem za bravu koja je u autoru i ono iza brave je takođe u njemu, ne otvara se prema van. Zato je normalno nekom inspiracija a nekom ne. Nekom je Amerika a domorocima ono kako su je već zvali. Ništa novo objektivno on nije otkrio, otkrio je novo subjektivno, za sebe i one koji je nijesu poznavali. Nije umjetnost u otkrivanju prirode, istraživanju vanjštine po sebi, nego lične prirode, vrijednosti koju samo ti daješ stvarima, u kojima nalaziš određeni smisao. Sve su ovo naravno poznate i suvišne riječi, a ne volim kad ne izmišljam toplu vodu xD

        Like

    • Haha odavno smo svi ovamo upoznati sa svim njihovim radovima, pretpostavljam da si pogledala i igrani film xD A vjerovatno su se mnogi dosjetili, ali nijesam čuo za realizaciju – planiram izložbu na kojoj ne bih izložio ništa do golih zidova galerije B)

      Like

      • Jesam hahahhah, ali dobro, to je današnja takozvana “umetnička scena” xDD…
        Ali kako patetiku možeš opisati kao “bezvrijednost i snažno osjećanje bezvrijednosti, razumijevanje bezvrijednosti sopstvenog ili tuđeg postupka i gađenje koje proizilazi iz toga da se nešto veoma, veoma precijenilo”.. Ovo što si naveo je -mučnina-, ja se osećam bezvredno i snažno osećam bezvrednost i osećam gađenje i razumem bezvrednost sopstvenog postupka, ali to nema apsolutno nikakve veze sa onim što ja “stvaram” na papiru ili platnu. Stvar je u tome da se ja gadim gluposti koje se tiču nekih metaforičkih “sranja”, kao ova koja izgovara istoričar umetnosti na izložbi. Treba da se zaboravi na sve to- to dolazi kasnije. Prva činjenica je da ja crtam ono što me okružuje- stvari na koje nailazim na svakom koraku -ulice su prepune lekova i uložaka-, ali zaista prepune, ovde ih možeš naći posebno iza zgrada ili šetnjom kroz šumu, onda stavim lek ispred sebe, rastvorim ga, posmatram pod mikroskopom, posmatram ambalažu, pokušavam da se pomirim sa time da i ova ovde stvar ima svoj naziv. Jedno vreme sam istraživala -so-. So pod mikroskopom izgleda kao neka galaksija, a tek so Mediterana, a igrom slučaja se vrlo često onesvešćujem zbog pada šećera i onda mi je uloga soli u organizmu postala još zaminljivija. Lekovi- naći način da imitiraš ambalažu lekova- pa to je mini istraživački rad, počneš od sastava materijala, i dođeš do mikroskopa. To je proces, proces kojim ćeš pomoći sebi da spoznajom nečega osetiš koliko su stvari na koje niko ne obraća pažnju- zanimljivije od lica nekog čoveka, zanimljivije od ljudske figure. Nije stvar u tome da- ja sam uradila ovo, ja sam uradila ono,- mislim nadam se da razumeš da nisam u tom fazonu, već da, razumeš -to je momak bez važnosti za općenitost, to je samo pojedinac-. Ja sam samo jedno biće koje se rodilo, živeće i umreće. Ja se gadim od reči -slikar-, mislim da je to ponižavajuće, za bilo koga, da se kategorizuje, da postane samo jedan u nizu ljudi koji su bili slikari. Ja sam ništavilo, i uživam u tome, ne bih želela da postanem išta, a i to što sam objavila svoje radove je proizvelo odgomnu tremu, jer ne volim da se pokazujem, jer je ono što radim intimno, moje, želela sam samo da se nađe negde neko ko će možda da shvati kolika je radost biti -niko-… Bašlar je rekao “biti svestan da goriš, znači hladiti se; osetiti snagu znači smanjiti je; treba biti snaga ne znajući”…Za mene slikati i crtati znači živeti, i jeste, ja se ograničavam na to, priznajem, ograničena sam po pitanju toga, sebična sam po pitanju toga. Umetnost je za mene nešto što je stvorio Direr, Brojgel, Rembrant, oni su bili snaga ne znajući i stvorili su nešto što je preživelo vekove. Sad, ja razumem da ti kažeš da su moji radovi i tekstovi patetični i da ja svojim postovima želim da naznačim da sam umetnik xD Ali jedino što želim jeste da podelim svoje ushićenje o postojanju linije, o postojanju mogućnosti da posmatraš i shvatiš.. da se posmatranje ne pretvori u izložbu na kojoj ne bih izložila ništa do praznih zidova uma xDD

        Like

      • Mi ateisti smo u strašno nezgodnom položaju da nađemo zamjenu za izraz “o bože” 😀 Sa svim se slažem, sem sa mjestima gdje si prestroga prema sebi haha. Nijesi me razumjela. O patetici sam govorio kao o nečemu što prezirem, ne nečemu što sam našao kod tebe. Definisana je baš kako treba, a ništa od toga ja nijesam našao kod tebe. Nijesi primijetila možda da sam na postu koji sam pomenuo potpisao da mi se dopalo. Ako ono zoveš patetikom, koristiš pogrešan termin kao u slučaju apsurda. Upravo proces o kojem govoriš spoznaja je tebe a ne te stvari. Jer ti ne postavljaš zakon o toj stvari, već svoj doživljaj. Zakon postoji bez tebe. Njih možeš da postavljaš samo tamo gdje ne postoje, a to je u svom doživljaju stvari. Ne u samoj stvari. Zato kompozitor može da bude gluv, a slikar slijep, jer ga se stvari ne tiču, tiču ga se njegove ideje o stvarima. I normalno je da se gadiš. Slikar je zanatlija i zamjenjiv, a sve što je zamjenjivo od male je ili nikakve vrijednosti.Ja ne kažem da ti želiš da naznačiš da si umjetnik, već da ja ne vidim razlog zbog koga te ne bi tako nazivali. Ili si suviše skromna ili se pretvaraš da si :v Radovi su objavljeni, radovi su originalni i predstavljaju tvoj lični potpis koji je i uz najveći trud nemoguće kopirati u tačku. To je kriterijum. Kakvi su oni, to zavisi od tvoje sopstvene ocjene i ocjene onih čije mišljenje uvažavaš. Slikar može da ocijeni sliku, ali ne može da ocijeni umjetnost. Može, ali za sebe, kao i svako drugi.

        Like

    • Sad mi je sve jasno, hahahahahahahaha! Da mi nisi bolje ovo objasnio, preraslo bi u svađu sa stražarima wordpressa jer ja ne priznajem prepreke! Pravim se da sam skromna, ali možda je vreme da konačno postanem iskrena i priznam da dramatika koju vidimo u mojim tekstovima i u mojim slikarskim i umetničkim delima zbilja govori o fragmentiranosti i nedokučivosti našega sveta i govori na jedan bolan (menstrualni) i uzbudljiv (epileptički) način.. Moja najnovija, javnosti dobro poznata i opšte prihvaćena umetnička dela, usredsređena su upravo na materijal i karakter i linije i govore o neodredljivosti ovoga sveta. U svakom slučaju ova dramatična pitanja koja ja kao mladi umetnik postavljam, jesu zbilja, pitanja kojima moramo svi zajedno da se pozabavimo. Moja dela potresaju svojim smislom i značenjem i zato: kada vidim prepreku probam da je savladam, a ako ne uspem, ne priznajem je!
      Primetila sam da si stavio like na taj post, ali mislila sam da je to možda ironično hahahaha, pa nisam ja kriva, a nisam ni skromna, samo sam takva kakva jesam, ne umem da okarakterišem svoje komentare, jer se trudim samo da dam svoje mišljenje, pa sad, kakvo god da je, iskreno je xD Osim ove pošalice na račun mog kolege umetnika, J. P. Paskalja xDDD …. E pa u ovom komentaru si odlično opisao stvari, osim onog dela gde ne vidiš razlog zašto se ne bih nazvala umetnikom xD Od – “upravo proces o kojem govoriš” si baš odlično objasnio svaku reč, i apsolutno se slažem sa tobom. A pa ne mogu da budem popustljiva prema sebi, čoveče, na šta bi to ličilo onda xD Hahahah I ispravka ove greške u komentaru iznad je sasvim na mestu. Mislim da ćeš gospodine oslobodjeniprometeju otvarati moju narednu izložbu. Naravno, nosićemo kostime lekova da bismo publici približili to kako lekovi deluju i na čovekovu spoljašnjost. Ako izložba bude uspešno otvorena i ako se na licu nekog od gostiju pojave suze, usled potrešenosti liričnog izlaganja mojih stavova o umetnosti danas, bićeš pozvan i na narednu izložbu koja će se održati u kabini ženskog wc-a, a gosti će naravno stajati u krvi.
      Nadam se da mi se ne zamera na maloj dozi ironičnosti, koju apsolutno nikako ne želim da upotrebim u smislu nekog ruganja, nego mi je zanimljivo da ovako pišem, pod uslovom da me ljudi ne shvate pogrešno. A obično shvataju haha

      Like

      • Tako je; jer menstruacija je rijetko strogo lična stvar xD I metaforički i hrastovalno haha. Ali nemaš pošten odnos prema preprekama; moraš im ili dati neke šanse ili ih ne priznavati od početka 😀 Iskrenost je precijenjena, ali si me dobro podsjetila, zaboravio sam u tom nabrajanju jednu kategoriju, umjetnike 🙂 Na šta bi ličio samoljubivi umjetnik? Mene zanima na šta bi ličio onaj koji to nije, jer za takvog nijesam čuo xD Još bi bolje bilo da preko kostima ljekova obučemo kostime nas, pa preko toga još jedan kostim ljekova; ili da se nakljukamo odgovarajućim prethodno, kako nas niko ne bi mogao optužiti za površnost.Potrešće se sigurno, a za svaki slučaj ubacićemo neki ekstrakt luka u ventilaciju. Unaprijed se radujem zbog druge izložbe, a instalaciju, kako često čujem, na većini mjesta uopšte ne trebaš pripremati, sve je tamo “idealno” namješteno haha. Kakva zamjerka, previše je to lajt za moj ukus 😀

        Liked by 1 person

  9. Umetnici koji nisu samoljubivi su obično oni suicidalni umetnici 😀 Sad i tu imaš dve kategorije: živih koji su suicidalni i mrtvih koji su se samoubili xD A i obično za takve umetnike nije čula velika masa ljudi xD Može i ova druga opcija, imam zalihe lekova, a možemo jednostavno probiti platna glavama i nositi slike oko vrata, kako bismo prikazali usku povezanost umetnika sa svojim delima xD Ma ventilacije neće biti, ventilacija je luksuz! xD Ma molim te, ne može to da bude bilo kakva krv, ne mogu to prepustiti slučaju! XDD A ja sam i htela da bude tako, lajt, jer za preterivanje, svakako, uvek ima mesta xD Sve si mi rekao o svom ukusu kada si se obradovao zbog otvaranja buduće (druge) izložbe 😀

    Like

    • Rekoh li samoljubivi? Mislio sam samoubivi, lj je opciono xD A i suicidalnost je vrsta samoljublja, izraz egoizma. Bogami, mnogima je to bio način da se proslave, od slavnih filozofa, pjesnika i drugih do evo pop pjevača koje niko za života zarezivao nije. Ne upoređujem slavu prvih sa posljednjim naravno nego se sprdam fenomenu.Bolje da se intoksikujemo ipak, jer ovo drugo je već viđeno. Gotovo isto sam negdje vidio, gdje je jedna naslikala scene na platnima, a onda se preoblačila i kao dio slagalice uklapala u sliku, kako se kojoj posvećivala pažnja. Ima rješenja za ventilaciju, promaja je besplatna! Naravno da ne može, mora se voditi računa o svim stvarima koje znaju biti problematične, hemoglobin, holesterol, gvožđe i drugo; neozbiljno je ako ne bi bile vrijednosti koje bi se liječile predstavljenim ljekovima, nego normalne neke. Hahaha pa o drugoj mi je rečeno više nego o prvoj; za prvu sam se koncentrisao na distribuciju luka 😀

      Like

      • Hahah, eeee taj čin može biti posledica mnogih stvari, stvari na koje se reaguje impulsivno, a čovek je vođen iracionalnom željom da promeni stvari na bolje. Glupo je, jel da? Toliko je glupo da se evo sada bukvalno poluglasno smejem xDD Samo sam htela da kažem, šta je sa ljudima koji su niko i ništa, mislim, nije uvek stvar egoizma i samoljublja 🙂 A naravno postojali su veliki ljudi koji jednostavno nisu mislili da su stvorili išta što je važno i bili su sebi beskorisni, a postojale su i obrnute situacije, to je sve normalno, samo eto, nisu baš bukvalno svi bili egoisti i samoljubivi 🙂 Ali razumem na šta si mislio 😀 Vidiš, baš kad sam napisala prethodni komentar, pomislila sam kako je taj prvi pokušaj izložbe veoma komercijalan haha to sa platnima oko vrata xD Nadam se da mi kolega umetnik J. P. P. ne bi zamerio što tako olako shvatam pokušaje eksperimentisanja sa različitim materijalima xD Te pokušaje ostavljam naraštajima velikih umetnika čiji će odraz u umetnosti biti sličan odrazu gosn umetnika J. P. P. xD Pa, mislim da je bolje da ne znaš šta se sve leči predstavljenim lekovima hahhaha, plašim se da bi me nazvao samoljubivom 😦 A to mi nikako ne ide u korist, bar ne sada kada su planirane ove izložbe tako dirljivog sadržaja. 😀 Hej, nemoj sada da nalaziš neke reči da opravdaš svoje oduševljenje mojom drugom idejom..to mi govori više nego što tebi govori činjenica o pređašnjem kidnapovanju ose hahaha

        Like

      • Jok, uvijek egoizam 😀 Ali egoizam je dugačka linija i čine je razne tačke, razne manifestacije, a ljudi za taj termin vezuju obično samo prvu. I u slučaju kad su kako kažeš sebi beskorisni, egoizam je sebi tako “olakšati” haha. Ne postoji ništa što kod ljudi, a vjerovatno i kod svih živih stvari, ne nastaje kao izraz egoizma, u širem smislu, samo se u opšteusvojenom sistemu vrijednosti može stavljati kao predznak + ili -. Imam ideju, na jednoj strani svi ljekovi, a na drugoj samo rozi brufen, kao jedino što ti treba u životu xD Vjerujem da ti govori svašta, ali vrlo vjerovatno i svašta pogrešno, kao što je dosad bio slučaj da sam morao da objašnjavam 😀

        Like

  10. Glupa Ana,- egoistična (minus)Ana 😦 a pa šalila sam se da mi govori svašta xd Pa ne moraš ti nikad da objašnjavaš, to radiš jer želiš da objasniš haha A ja mislim u drugom nekom smislu kad kažem -olakšati-, ali nema veze, duga je to priča, preduga, ali istinita xD Za mene je neki sasvim drugi lek jedino što mi treba u životu haha, ali ti možeš da se maskiraš u rozi brufen xD Ovaj moj lek je narandžaste boje i minijaturan je xD Premda baš danas popih rapten-k koji je roze boje, ali on je za menstrualne bolove, pa ne verujem da je muškarcima poznat xD Ali evo, ti si bio te sreće da se upoznaš sa tako važnim pojmom xDDDD tj te nesreće xd

    Like

    • A de de xD Haha ne vidjeh Anu u minusu ipak xP I ko je J.P.P. uvaženi, nikako da pitam? Kao šalu sam i shvatio, nijesam pitao šta ti govori 😀 A objašnjavam što nije jasno naravno, ako nešto ne volim, ne volim kad me ne razumiju a mogu 😀 Tic tac sa ukusom pomorandže nije lijek. Nije poznat određenim kategorijama muškaraca, kao npr. umrlima prije pronalaska lijeka, homoseksualcima i onim koji žive na planetama gdje žena nema xD

      Liked by 1 person

  11. Etooooo 😀 Hahaha imaš sreće što je nisi video haha xD Pa nemoj sada tako, baš sad pred izložbu 😦 Pa Jovan Popaj Paspalj, uvaženi umjetnik, tvoj zemljak xD Hahah tic tac proizvodi zavisnost, ali volela bih da zamenim ove lekove sa njim xD Premda sada svoje lekove držim u kutiji od kinder jajeta haha xd ne znam ja, ovi u mom okruženju ne znaju ni za šta od toga, samo se gade mojih crteža uložaka haha, ali razumem xd

    Like

    • Niko nikad ne bi pogodio na šta se – etoooo- odnosi, jer je to sa mnom nespojivo B) Zar drugi da me u nečemu… bogohuljenje! xD Hahaha, vidiš koliko slovo znači, ja u samoubiv dodadoh lj, a ti mjesto Paspalj napisa PasKalj prvi put i ni na kraj pameti mi nije bilo da povežem sa Paspaljem 😀 Ma to su priče, ja sam snagom volje čist od 11e B) Nacrtaj negdje i one kesice što se dobijaju uz pojedine, njihova konfiskacija mi je jedna od dražih uspomena iz djetinjstva xD Ne znam ima li tih danas hahaha

      Like

      • Kad bi znala koliko je teško objasniti plus egoizam ljudima koji sebe zovu obrazovanim i pomjeriti ih sa one početne minus tačke, čestitala bi sebi sad xD Evo samo što ne zaplačem xD Kome god pomenem plus egoizam, odmah je nijesam znala-znao da si egoista ili nijesam znala-znao da imaš takvo mišljenje o meni 😀 I nema sile na svijetu koja će im izbrisati te utiske haha. Ne znam ide li ovo ispod ili iznad onoga na šta ti odgovaram, ali snaći ćeš se već xD

        Like

  12. Hahahaha da, da, drugi 😀 ne znam ja, ti si Prometej 😀 Hahaha pošto ja ne čitam svoje prethodne postove, sad odlučih da nađem to gde sam pogrešila u pisanju imena uvaženog, ali čim sam počela da listam shvatila sam da nemam želju da tražim to xD Jaoj, znači bila je moja greška, izvinjavam se na stvaranju ove zbrke xD Ma nisu priče haha, tako oštrouman dečak, pa nemam reči, svaka čast mladom Prometeju 😀 Meni je jedna od dražih uspomena iz detinjstva brufen sirup, i mislim da sam se jednom skoro predozirala jer sam počela da ga pijem kao sok xd Ali dobro, eto je minus Ana xD Pravo da ti kažem, ne znam ni ja, haha, nisam kupovala sto godina lekove, ovi moji se izdaju samo na lekarski recept, i oni su mi i više nego dovoljni xd ne bih se više bavila nabavljanjem novih, haha nadam se da ova moja želja nije odraz patetike xD šalim se, premda ne znam ni zašto sam to napisala, ali sad me mrzi da brišem xD

    Like

  13. Ne, ne, nema dokaza nikakvih 😀 A šta ćeš, ni ja sve ne postižem :3 Treba još da napreduješ, meni nije potrebno listanje da shvatim tako nešto, sve ću ti odmah povjerovati xD Ne izvinjavaj se, dobio sam praktično gotov scenario za kratak igrani film, za koji će mi pokriće biti tvoje izložbe B) Nije loš bio, ali mi je bio miliji onaj za kašalj, od bokvice i jagorčevine haha. Kad pomenuh kesice mislio sam na neke koje su se dobijale uz uloške hahaha, ne na ljekove. xD Pa dobro, skromna si 😀 Nije, ako se ne daš u opis NOVOSTI ljekova koje ne želiš da nabaviš 😀 Inače, vidim da sam potpuno privatizovao post, i svaki novi komentar koji se ne tiče teme sve više obeshrabruje potencijalne komentatore haha. Zato za još uspomena iz djetinjstva odreci se nekog mejla ili čega ti je već najmanje žao u moju korist buahaha, pa izbriši to kad pogledam.

    Like

    • Zaplači i pokaži minuse svog egoizma 😀 ne moraš javno xD Ma kakav igrani film, beži hahaha Razgovor sa umetnikom -Anom Ihaveasecret- hahaha ….e pa u pravu si, ali, to će doći kad potrošim ove lekove koji mi trenutno služe kao modeli..mislim ima toga i sada, pošto čim odem kod moje babe, ona me uvek nesebično daruje praznim kutijama lekova za srce :3 misliš da bi se baš neko maltretirao da komentariše ijedan moj post haha xd ajde, ajde, čekam da izbrišem 🙂

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s