…A…

 

Sklopio je oči slika je uhvaćena u zamku,
ni on sam ne poznaje svoje lice.
Sami smo njegova senka i ja
i moram ostati tu čekajući da me odnesu.

Drhtave ruke u noći,
tvoja senka i ja smo sami;
uvek je suviše kasno i moram ostati tu.
Suviše je kasno ali ja te čekam,
drhtavih ruku na čaršavima.

No sklopio sam oči, slika je uhvaćena u zamku,
ni ti sam više ne poznaješ svoje lice;
suviše je kasno ali ja te čekam.

Malo dalje, malo više, čitava jedna kamena zemlja,
veliki nenadmašni korak koji savija novu travu,
svedočanstvo čoveka zaslepljenog prisustvom,
o ti koji ćeš ponovo doći na nevidljive pragove.
Christian Dif (1954-1977.)

 **************

Šaljem vam, stavljajući u kovertu ovu zgužvanu pesmu,
taj kristalni planiglob.
Moje grlo je stegnuto kao zarđala konzerva
Bele ciklame sa glavama ocelota nada mnom bde,
trgajući iz mog sna krpe puti
Oh, pulpe rasprslih narova, raščerečene dojke.
Gde si Marijo?
Sestrice, odrazu.
Toplotni zraci probijaju kabinu lifta
oslobađajući kamfor želje.
Bogata sam, bogata poput kaleidoskopa
Zagnjurite ruke u moj trbuh,
izvucite iz njga dugu koja me proždire.
Gilberte H. Dallas (1918-1960.)

 

                                                                 

                                                                 Ukleti pesnici, antologija francuske poezije XIX i XX veka,                                                                                               priredila Vesna Cakeljić, Beograd 1995


Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s