PREDSTAVA

IMG_8202.jpg

(c) Ana R.

“ULOGA PREDSTAVE U PSIHIČKOM ŽIVOTU”


Mi ne zahtevamo da spoznamo da li je svaka nereflektovana misao dobila oblik predstave. Dovoljno nam je što smo konstatovali da je predstava kao neka inkarnacija nereflektovane misli. Predstavljajuća svest prikazuje određeni tip misli: misao koja se konstituiše u i kroz svoj predmet. Svaka nova misao koja se odnosi na taj predmet predstaviće se, u predstavljajućoj svesti, kao nova determinacija shvaćena na predmetu. Ali, naravno, ovde se radi samo o kvazi-shvatanjima. U stvari, misao se ne konstatuje na predmetu, već, radije, ona pokazuje predmet.

Ako se razvijanje jedne ideje odvija u obliku niza sintetički povezanih
predstavljajućih svesti,
iz toga će za predmet u predstavi proisteći jedna vrsta života.
On će se čas pojaviti u jednom vidu, čas u drugom, čas sa ovim određenjem, čas sa onim drugim.
Postoji jedan oblik predstavljanja suda
koji nije ništa drugo nego dodatak novih svojstava predmetu, praćen osećanjem da se rizikuje, da se angažuje, ili da se preuzimaju vlastite odgovornosti.
***
U percepciji, dakle, postoji nešto kao početak beskonačnosti predstava;
no one se mogu stvoriti samo po cenu poništenja perceptivnih svesti.
*
Zaključujući, možemo reći da predstavljajuće ponašanjepredstavlja posebnu funkciju psihičkog života. Ako se ovakva predstava javi, umesto jednostavnih reči, verbalnih ili čistih misli, to nikada nije rezultat naknadne veze: uvek se radi o globalnomstavu sui generis koji ima svoj smisao i korisnost.
Apsurdno je reći da predstava može škoditi ili kočiti misao, ili pak pod ovim treba shvatiti da
misao sama sebi smeta
sama se gubi u meandrima i okretima;
zato što, u stvari,
između predstave i misli nema suprotnosti
već samo odnos jedne vrste prema rodu.
Misao uzima predstavljajući oblik kada hoće da bude intuitivna,
kada hoće da svoje tvrdnje zasnuje gledajući na predmet.
*
U tom slučaju, ona hoće da upozna predmet pred sobom, da ga vidi, ili, još bolje, da ga poseduje.
Međutim, taj pokušaj gde bi svaka misao uostalom rizikovala da se zaglibi nikada ne uspeva:
predmeti su privučeni svojstvom nerealnosti.
***
Proističe da naš stav prema predstavi biva radikalno različit od našeg stava prema stvarima. Ljubav, mržnja, kvazi-mržnja, itd. kao posmatranje nestvarnog predmeta jeste kvazi-posmatranje.
***


    Žan-Pol Sartr, Filozofski spisi, Treći deo: Uloga predstave u psihičkom životu (III- Predstava i misao; IV-Predstava i percepcija)

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s