no more home nomorelove

IMG-20161227-WA0017.jpeg

Календар је савио листове на пола
питам које је моје стабло
јер не разазнајем биљку у себи

Со је пчелињи шећер
питам зашто сам ја горка

Питам о чему се ради
када неко умре
и
могу ли прекрити сољу
те бескрвне шаке и зелене нокте
могу ли се придружити испод сланог покривача
могу ли једном и ја постати стална
и слана

Могу ли бити, далеко од корења
далеко од цветања и сушења и опадања
стална монотона и слана

Не знам о чему се ради
када неко умре
али желим венама обавити језике соли
желим да се не зовем и не стидим
свог гласа

Не знам зашто ми брани
да будем постојана
зашто ми брани да обележим
да осмислим и то затрпам укусом вечног трпљења
и стајања

Не знам зашто ми брани да лежим
када ми се насмејао и у тренутку заузео положај
свеца

Од тада га нисам видела ни чула
И од тада га нисам успављивала

Потребан је животни век биљке
да ми се он врати

Потребни су вода, ватра и со
да одледе беживотност

Потребно је да не бежиш

Једном ћу те свакако стићи
и наћи
и полити те поленом

Сетити да је ово небо
крило матице

Да се нисмо родили из утробе жене

Већ нас је једна пчела носила у себи,
а онда смо њеним грехом изашли у свет као отров.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s